U idealnim uslovima za dobijanje građevinske dozvole u Srbiji potrebno je devet meseci, prema istraživanju USAID godinu i po dana, a na osnovu iskustva pojedinih investitora dve do tri godine. Prenosimo vam tekst dnevnih novina “Politika” vezan za ovu problematiku.
Uverenje iz katastra, to jest vlasnički list, važi šest meseci. I investitor ga, zbog toga, dva puta vadi. Jednom za lokacijsku, drugi put za građevinsku dozvolu, naravno ako je period između ove dve dozvole duži od šest meseci. Papiri javnih preduzeća – vodovod, grejanje, struja ili telefon važe do godinu dana. I šta kada oni isteknu?
– Ništa. Ponovo podnosimo zahteve. To znači tri do četiri meseca čekanja, jer ulazimo u novu proceduru. Izgubi se mnogo dragocenog vremena. Sa druge strane pošto sve zavisi od službenika koji izdaju i pečatiraju uverenja otvara se prostor za neviđenu korupciju – kaže Đorđo Antelj, vlasnik „Gemaksa”.
Zbog nemogućnosti konverzije prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu, što je uslov za podnošenje zahteva za dobijanje dozvole, sve je stalo, tvrdi naš sagovornik i niko ne dobija dozvole osim onih koji grade na svom posedu.
– U administraciji je sve napravljeno tako da građevinsku dozvolu nikada ne dobijete – kaže Antelj.
Od novog zakona o planiranju i izgradnji Antelj ništa dobro ne očekuje, jer ima utisak da neće mnogo ubrzati procedure.
– Čini mi se na osnovu onoga što sam čuo da će opet sve zavisiti od administracije, a kada je to tako onda ste u stalnoj neizvesnosti kada ćete dobiti dozvolu. Nužno je da procedure budu što jednostavnije, a proces transparentniji – smatra vlasnik „Gemaksa”.
Problem i jeste u tome što ne postoji jedan organ koji je zadužen za efikasnost izdavanja građevinskih dozvola, već se odgovornost prebacuje sa jednog na drugi. Investitori se često izgube u haosu različitih nadležnosti i dokaza koje moraju da prikupe. Prema analizi Svetske banke do dozvole se stiže kroz 18 procedura. Dotle je američki USAID pobrojao čak 52 koraka do građevinske dozvole.
Dušan Vasiljević, direktor tima za regulatorne reforme, USAID „Projekat za bolje uslove poslovanja” kaže da kod nas nije zaživeo princip koji postoji u većini uređenih sistema – da se od jednog državnog organa ne traže papiri koji se nalaze kod drugog.
– Praćenje statusa predmeta putem interneta i od strane investitora i nadležnih organa u nekim zemljama u okruženju svakodnevna je praksa. Elementi toga se već primenjuju i u nekim našim opštinama, ali još nije obaveza svih državnih organa koji učestvuju u postupku izdavanja građevinske dozvole. Ovakav način rada je osnova transparentnosti, a ona je najveći neprijatelj onih koji profitiraju na neefikasnosti sistema – ističe Vasiljević.
M. Avakumović
