Ovo je vrijeme kada morate da kosite travnjak, šišate živu ogradu, plijevite svoj vrt, šta uraditi sa zelenim otpatcima? Reciklirajte ih u kompost. Kompost je najvažniji suplement koji možete da date zemlji. Kompostiranje je najjednostavniji način da poboljšate kvalitet tla dajući mu bogati hranjivom humus koji će vaše biljke voljeti. To je takođe besplatan i lak način poboljšavanja kvalitea zemlje.
Koji su benefiti komposta?
Sa kompostom pravite tlo bogato humusom za vaš vrt i travnjak. On daje hranjljive supstance vašim biljkama i pomaže njihov rast. Takođe, održava vlažnost zemlje. Kompostiranjem ćete iskoristiti čak 30% kućnog otpada. Mikroskopski organizmi u kompostu vrše snabdjevanje kiseonikom tla, razlažu organske materije koje biljkama služe za odbranu od bolesti. Kompost je prirodni način prihranjivanja biljaka.
Šta možete kompostirati?
Kompost možete praviti u ovakvim komposterima ali i u jednostavnim od paleta ili pletene žice.
[pullquote]U kompost ne stavljajte meso, riblje ostatke i kosti![/pullquote]Ostatke sa stola, ostatke voća i povrća, travu, ljuske jajeta (zdrobljene), lišće, baštenski korov, ostatke od orezivanja grmlja ili žive ograde, slama, sijeno, borove iglice, pepeo od drveta, pileće đubre, toz od kafe, novine (isjeckajte), stabljike kukuruza (isitnite), piljevina (rasuti u tanki sloj zbog cirkulacije vazduha), … Ovo su samo neke od stvari koje možete kompostirati. Imajte na umu da krupnije komade uvijek usitnite kako bi se brže kompostirali. Možete dodati i sloj zemlje, pomoći će stvaranju boljih uslova za stvaranje komposta i spriječiće širenje neugodnih mirisa. Naravno sloj zemlje ne treba da bude debel, već samo da prekrije masu. U kompost ne stavljajte meso, riblje ostatke i kosti! Takođe ne stavljajte ostatke biljaka za koje sumnjate da su bolesne. Ukoliko želite sto odstotno čist kompost izbjegavajte u njega stavljati kore od narandže, limuna, grejpa, banane jer sadrže određene hemikalije.
Kako kompostirati?
[pullquote]Pazite, isuviše vode nije dobro za kompostiranje, kompost ne smije da bude natopljen vodom već vlažan![/pullquote]Kompost nikad ne odvajajte od zemlje, crvi, gliste, insekti koji uđu iz zemlje pomoći će da se kompost brže napravi. Kada budete prebacivali kompost u vrt slobodno prebacite i ove životinje one će se vratiti u zemlju iz koje su i došle. Na dno komposta uvijek prvo stavite sloj isitnjenih grančica ili slame, kao drenaža. Materijal koji želite da se pretvori u kompost redajte u tankim slojevim i ti po redoslijedu suvo-vlažno-suvo… Suvo je sijeno, slama, lišće, grančice, pepeo, dok su vlažni, pokošena trava, ostatci iz kuhinje, toz… Ako želite da ubrzate kompostiranje dodajte slojeve stajnjaka ili sloj djetaline ili pšenice, naime oni su bogati azotom. Povremeno kompost zalijte, mora se održavati vlažnost komposta posebno za vrelih ljetnih mjeseci. Kompost prekrijte komadom najlona, bržem kompostiranju pomaže vlaga i toplota. Pazite, isuviše vode nije dobro za kompostiranje, kompost ne smije da bude natopljen vodom već vlažan! Svakih nekoliko sedmica kompost pokušajte da vilama malo pomiješate i tako mu pomognete da se proces ubrza. U kompostu se stvara temperatura tako da vas to ne zabrinjava.
Odnos karbon-nitrogen
Svi materijali koji se kompostirju, a nabrojali smo ih iznad, su bogati bilo karbonom bilo nitrogenom. Tajna dobrog komposta je u njihovom omjeru. Najbolji kompost je onaj kji ima više karbona u odnosu na nitrogen. Sljedeći materijali su bogati karbonom : grane, stabljike, lišće, komadići drveta, iglice četinara, smeđi papirljuske od jajeta, piljevina… a materijali bogati nitrogenom su : pokošena trava, zeleno lišće, kuhinjski ostatci… Kombinujte jednu trećinu materijala bogatim nitrogenom i dve trećine materijala bogatim karbonom.
Proljeće je najbolje vrijeme da napravite svoj prvi kompost. Biljke će vam biti zahvalne a i vaš kućni budžet jer nećete trošiti novac na vještačko prihranjivanje.
